Пролог

ИЗМЕЂУ НАШИХ ТАЧНИХ ЗАНОВЕТАЊА
Одбрана лепотом

„Не ваља ово, мој брајко. Све се претворило у велики маркетиншки експеримент, са несагледивим последицама. И рат, и мир, и спорт, и култура, и економија. Није важно колико си људи убио и земаља уништио, него како си то представио заглупљеном ТВ аудиторијуму, оболелом од хроничне досаде.”
„Ма пусти, стари. Бави се стварима на које можеш да утичеш.”
„Пустио бих ја њега, али неће он мене и тебе. И овде ти се у маркетингу врти огроман спорни новац. Кроз маркетинг се шири окупациона идеологија и вазална психологија. Одатле долази најјачи подстицај за латинизацију Србије. Кад си последњи пут видео неку ћириличну рекламу великих фирми? Наводно, нема ефекта међу Србима, у Србији, рекламирати се ћирилицом. Не разумеју Словенци и Хрвати, који се иначе покидаше купујући српску робу.”
„Стари...”
„Само још ово, па иди. Кроз сектор маркетинга се највише упропашћује језик. Полуписмени, убацују товаре нетранскрибованих англиканизама, па их онда мењају по српским падежима. Бунцамо на некој суманутој мешавини језика, правопис нам у дроњцима. Али корпоративни мишеви тако себи звуче боље, глобалније. И опет се плаше нашег имена, звучи им прејако Србија и српски. Тако ми у сопственој земљи опет постајемо ови простори, безимена територија. Пролазили смо већ кроз то и није нам добра донело. Не ваља ово, мој брајко. Ништа не ваља.”
Шта ћеш, не можеш старог зауставити. Кад повуче нит, распара цео џемпер.
А ми смо, спремајући нови број, ишли у резерват „Увац”, пели се на планину Радочело, били на Кајмакчалану, разговарали са Танасијем Узуновићем и Александром Атанасијевићем... Бранили се од свега лепотом и памећу. Има тога у Србији, у изобиљу.